Nešto je počelo da joj nedostaje upravo onda kad ga gubi. Ali šta gubi? Nije znala tačno, i nije mogla tačno da odredi u tom trenutku smušenosti, ali osećala je nekakvu lavinu što je usisava u svoje crnilo, obrušava se na nju i gnječi je. Kako je teško objasniti kad se ljubomora pomeša s neobičnim osećajem nedostatka. Kao da je osetila da je izneverila samu sebe što više ne privlači tog muškarca kao što ga je uvek privlačila; osećaj nedostatka pošto njen večiti udvarač to više nije; osećaj lišenosti jer je dotad imala daleki osećaj posedovanja, pripadanja, i odbacivala ga, isto kao što dete zanemari igračku dok drugo dete ne priđe da se igra njom, a tada je besno zgrabi. Ljubomora pretvorena u neizbežno ljudsko osećanje zato što se on sad divi, laska, ugađa, drugoj ženi. Ljubomora, jeste: Madlena je osetila ljubomoru.