Roman Džejn Ejr prvi put je objavljen 1847. godine i izazvao je veliku pažnju, jer je bio prvi roman o ženskim mislima i osećanjima koji je napisala žena. Neverovatan proboj ovaj roman duguje tome što je pisan kao intimni dijalog sa čitaocem, što je bilo potpuno neobičajeno za to vreme.
Iako je ova knjiga iznedrila mnogo autentičnih likova, od kojih je dosta njih sa vrlo čvrstim i pozitivnim karakterima, u njihovom odnosu prema slugama i osobama niže klase vidi se neravnopravnost. Sluge su u knjizi oslikane vrlo šturo, tako da o njima dobijamo vrlo malo informacija. Oni su više statisti koji stvaraju atmosferu knjige, a na samo par mesta razvija se njihov odnos sa glavnim likovima. Za takvu situaciju zaslužan je duh vremena, kada je bilo potpuno prihvaćeno takvo razdvajanje i razgraničavanje između slojeva.
Siromašna Džejn Ejr usamljeno je siroče koje živi u kući gospođe Rid, koja sestričinu svog pokojnog muža posmatra kao nepotreban teret i ne propušta priliku da joj to i pokaže. U internatu za devojčice, Džejn se susreće sa još većom okrutnošću nego u ujninom domu, ali uspeva i da stekne prijatelje i razumevanje koje do tada nije iskusila. Nakon školovanja, prihvata posao guvernante na Tornfildu, velikom gospodskom imanju, gde prvi put u životu pronalazi i ljubav. Ipak, izabranik njenog srca, nepredvidivi i mračni gospodin Ročester, ima tajne koje mogu da upropaste snove jedne mlade devojke o ljubavi.
Najstarija od tri čuvene sestre Bronte, Šarlot je još u detinjstvu volela da obilazi očevu biblioteku i čita i pregleda njegove knjige. One su je u velikoj meri i inspirisale na stvaralački rad.