Džejn Ejr

Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju klavir i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže da urade i nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.

budem privilegovana da zagrlim onoga koga najviše cenim – da stavim usne na onoga koga volim – da se odmorim na rukama onoga kome verujem: znači li to žrtvovati se? Ako je tako, onda zaista uživam da se žrtvujem.“

Da se žrtvujem? Šta ja žrtvujem? Glad za hranu, iščekivanje za zadovoljstvo.

melodija zemlje skupljena je u glasu moje Džejn. Sve sunčeve zrake osećam u njenom prisustvu.“

Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju klavir i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže da urade i nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.

Njima je potrebno da vežbaju svoje moći, one pate zbog suviše strogih stega, zbog potpunog zastoja, baš kao što bi patili i ljudi.

moraju da imaju neku akciju i stvoriće je ako ne mogu da je nađu. Milioni duša osuđeni su na još mirniju sudbinu od moje i milioni se u tišini bune protiv takvog udesa

Kako je nesavršena ljudska priroda! Kakve se pege nalaze na putanji najlepših planeta, a oči neke gospođice Skečerd mogu da vide samo ove trenutne nedostatke i slepe su za punu svetlost vasione.

Detetu je potrebna promena vazduha i mesta

Nisam mogla da zamislim kako siromašan svet može da bude ljubazan; zatim da naučim da govorim kao oni, da primam njihovo držanje, da postanem slična jednoj od onih sirotih žena koje sam nekada videla kako nose svoju decu ili peru rublje pred vratima kućica u selu Gejtshedu: ne, nisam imala dovoljno hrabrosti da otkupim slobodu po cenu njihovog društvenog staleža