sr
Free
Dejan Stojiljković

Duboko i hladno

U jednom malom i tihom gradu negde u Srbiji živi povučeni mladić koji je prerano izgubio majku i oca. Početak je devedesetih i senka rata se nadvija nad državom koja puca po šavovima. Ipak, meštani grada to prate kao daleki odjek vesti iz nekog drugog sveta. Oni i dalje žive svoje mirne, spokojne živote kao da ih to ne zanima. U blizini grada se nalazi veliko akumulaciono jezero izgrađeno za potrebe hidocentrale i ono je glavni izvor prihoda za meštane koji su ili radnici hidrocentrale ili alasi. Naš junak tako jednog dana nalazi, pecajući na jezeru, srebrni prsten na kome je ugravirano „Marijana”. To ga zaintrigira i on počne da se interesuje za prošlost varoši i samo jezero. Lagano počinje da shvata tajnu kojoj meštani ćute a koja je skrivena u dubini jezera. Naime, da bi se ono stvorilo, morao je biti potopljen ceo jedan grad. U isto vreme, još loših vesti pristiže, zajedno sa pozivom za služenje vojnog roka…
24 printed pages

Other versions

Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • AdriDoingThingsshared an impression6 years ago
    👍Worth reading
    💀Spooky
    🎯Worthwhile

    Zatečena sam i zaledjena maestralnošću ove priče. Kada vas autor na tako malo strana potpuno hipnotiše znate da čitate nešto što ćete pamtiti. Sjajna ideja i još bolja realizacija, od mene čista petica ⭐👍

  • Зорица Вуколићshared an impression5 years ago

    Не свиђа ми се. Тамно и морбидно . . .

  • Dragan Milojkovićshared an impression6 years ago

    Priča me je od prve stranice uvukla u vrtlog. Nosila me je i nosila ka nečemu jezovitom. Iskreno, od pisca takvog kalibra ništa manje nisam ni očekivao.

Quotes

  • Sarahas quoted9 months ago
    Promena je samo još jedna iluzija u životu krcatom iluzijama. I mi tu iluziju prihvatamo kao i sve ostale. Verujemo u promenu baš kao što verujemo da imamo šanse da dobijemo sedmicu na lotou, verujemo isto onako kao kada se molimo Bogu, površno i bez žara, verujemo isto onako kako je moj matori verovao u Tita i partiju, rutinski i bez udubljivanja, verujemo kako smo naučili da verujemo... bez vere i bez dubine. Jer tamo gde je duboko, zna da bude i hladno. A bolje je ovde na toplom, makar i kraj kaljeve peći u kojoj gori par suvih cepanica.

    Nema promene.

    Bar ne ovde. I ne sada.

    Jesenji dani su dugi i hladni.

    Ulice puste, a voda jezera mutna.

    Ja sam i dalje bez igde ikog.
  • okruzni zatvor novi sadhas quotedlast month
    ikad nisam osetio ništa slično
  • lexydimhas quoted6 months ago
    Tada mi se čini kako život i jeste ta promena stvari koje u suštini ostaju iste

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)