Vidimo se ovih dana

To potvrđuje moju tezu da skotovi podignu oko sebe ogradu koja ih štiti od spoljašnjih napada, pa život ne može ništa njihovim organima.

Da parafraziram Darvinovu teoriju: opstaje ne najjača, već najpodlija vrsta.

Nemam pouzdane dokaze za svoju tvrdnju, ali najgori diktatori i serijske ubice u istoriji sveta nisu umrli od neke bolesti.

Ne mogu da opišem svoju radost zato što sam se opet osećala zaštićeno, maženo i paženo, a pre svega slobodno.

Ponašala sam se upravo onako kako se ponašaju žrtve zlostavljanja: one umeju da žive samo unutar zidova koje su njihovi mučitelji podigli oko njih.

I Kejt i moj otac bili su rešeni da spreče to venčanje, znali su da ja sa tim ne mogu da se izborim.

Znali su da je Paolo postao agresivan, znali su da se loše odnosi prema meni i znali su da manipuliše mnome. A to su znali samo zato što su me voleli i što su videli kako iz dana u dan sve više venem, za šta je mogla da bude kriva samo ta nezdrava veza.

„Desio se život, mama!“, odgovorila sam besno, osetivši da sam priterana uza zid. „Donosimo odluke koje nas onda vode do drugih odluka i to je to. Ti to znaš bolje nego ja!“

Ma šta te briga što ćeš ostati usedelica! Ti si uvek bila usamljenik, kao tvoja baka, uvek si se sama igrala kad si bila mala! Govorila si: ’Ja se nikad neću udati’! Zar stvarno hoćeš da završiš kao ja? Između četiri zida? Zar nisi želela da putuješ i vidiš svet, kao Kejt? Šta se to desilo?“

Tada otpakuješ srce, vidiš kako se pomera i snažno pulsira u tvojim rukama, pa ga predaš drugoj osobi, jer osećaš da ga jedino ona zaslužuje, da samo ona može da ga čuva.

Samo ona i niko drugi.

Setila sam se da sam i ja nekada bila sposobna da volim.

Decu nikad ne treba rađati zbog straha od nečega ili nekoga, ne treba da budu nesrećna zbog naše sebičnosti.

Ponekad je bolje da nešto ne znamo, jer onda bar ne patimo.