1984

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Postoje samo četiri načina da vladajuća grupa izgubi vlast. Ili bude pobeđena spolja, ili vlada toliko neefikasno da se mase pokrenu na pobunu, ili dopusti da nastane snažna i nezadovoljna srednja grupa, ili izgubi samopouzdanje i volju za vladavinom.

Odavno je shvaćeno da je jedina sigurna osnova za oligarhiju kolektivizam.

Isto je tako očigledno bilo kakvi će ljudi kontrolisati taj svet. Nova aristokratija se sastojala najvećim delom od birokrata, naučnika, tehničara, organizatora strukovnih sindikata, stručnjaka za publicitet, sociologa, nastavnika, novinara i profesionalnih političara. Te ljude, poreklom iz činovničke srednje i viših slojeva radničke klase, stvorio je i spojio ogoljeni svet monopolske industrije i centralizovane vlasti.

Ciklično kretanje istorije sada je bilo razumljivo, ili je makar tako izgledalo; a ako je već bilo razumljivo, onda se moglo i menjati.

Pripadnici srednjeg staleža, sve dok su se borili za vlast, uvek su koristili termine kao što su sloboda, pravda i bratstvo.

Tako se kroz istoriju borba koja je u svojim obrisima uvek ista odvija iznova i iznova. U dugim periodima izgleda da su pripadnici visokog staleža bezbedni na vlasti, ali pre ili kasnije nastupi trenutak kada ili izgube veru u sebe ili sposobnost da efikasno vladaju, ili oboje. Tada ih zbace pripadnici srednjeg staleža, koji regrutuju pripadnike niskog uz sebe tobože zato što se bore za slobodu i pravdu. Čim postignu svoj cilj, srednji gurnu niske natrag u njihov stari ropski položaj, a sami postanu visoki. Ubrzo se nova srednja grupa otcepi od jedne od ostalih, ili od obe, pa borba započne iznova.

Ciljevi ovih grupa su potpuno nepomirljivi. Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Čak i posle ogromnih potresa i naizgled neopozivih promena, isti obrasci su se uvek ponovo uspostavljali, baš kao što se žiroskop uvek vraća u stanje ravnoteže, koliko god da bude gurnut na jednu ili drugu stranu.