1984

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Premlaćivanja su se proredila i pretvorila uglavnom u pretnju, užas kojem je mogao da bude vraćen u svakom trenutku kada njegovi odgovori budu nezadovoljavajući.

Pamtio je ćeliju sa krevetom od dasaka, nekakvom policom koja je štrčala iz zida, i limenim umiovaonikom, kao i obroke koji su se sastojali od vrele supe i hleba, ponekad i kafe.

žele.“ Ponekad su ga tukli toliko da je jedva mogao da stoji, a onda bacili kao džak krompira na kameni pod ćelije, ostavili nekoliko sati da se oporavlja, i onda izveli i ponovo tukli. Bili su tu takođe dugi periodi oporavka.

Još tri šuta, još dva šuta, a onda ću im reći ono što žele.“

svest. U nekim situacijama bi ga živci toliko izdali da bi počeo da urla za milost i pre nego što bi premlaćivanje počelo, kada bi i sam pogled na pesnicu povučenu unazad za udarac njega nagnao da počne da priznaje stvarne i izmišljene zločine

kost. U nekim situacijama je to trajalo i trajalo sve dok mu se ne bi učinilo da nije surovo, opako, neoprostivo to što stražari nastavljaju da ga tuku već to što on sebe ne može naterati da izgubi svest.

pokušajima da izmakne šutevima, samo da bi se izložio novom šutiranju u rebra, stomak, laktove, cevanice, prepone, testise, potiljačnu kost.

čeličnim šipkama, ponekad čizmama. U nekim situacijama se kotrljao po podu, besramno kao životinja, migoljio telom tamo-amo u beskrajnim, beznadežnim

. Uvek ga je istovremeno tuklo pet ili šest muškaraca u crnim uniformama. Ponekad su to radili pesnicama, ponekad pendrecima, ponekad čeličnim šipkama, ponekad čizmama.