Pesma je sve glasnija, probija se kroz ciglu i beton, kroz drvene grede i gips, i pogodi Heninga pravo u čelo, probije mu se kroz debelu lobanju i prožme ga, obrazi mu buknu, a i pre nego što shvati šta se desilo, niz obraze mu liju suze, teku mu preko ožiljaka, stvorile su se tu niotkuda.
Od Onoga o čemu se ne sme misliti nije ga rasplakalo ništa osim pomisli na To o čemu se ne sme misliti.