Hamlet

то је мисô

што разложена има један део

мудрости, а три кукавичлука

: Сматрате ли ви мене за сунђер, господару?

ХАМЛЕТ: Да, господине, који упија у себе краљев лик и његове награде, и његове налоге. Уосталом, такве слуге најбоље и служе једном краљу. Он их држи као што мајмун држи орах у ћошку своје вилице, он их најпре узме у уста, да их ту чува, и да их, најзад, прогута. Кад му треба оно што сте ви накупили, он вас само стегне, и ви сте опет суви, мој сунђеру.

ал’ ја ћу копати један аршин дубље

од њиних мина па ћу их бацити

на Месец.

друга – верујем им као змији у процепу –

Јер навика скоро жиг природе мења,

Хамлете, срце надвоје ми цепаш!

ХАМЛЕТ: О, одбаците му половину гору,

Један лупеж,

један убица, тај гад, ни два’ести

део десетка вашег првог мужа;

та спрдња од краља, тај кесарош

државе ове, царства, што је укрô

с полице скупу дијадему ту

и метнô је у свој џеп.

Зар не хтесте да се храните

на овој лепој гори, рад товљења

у овом глибу?

Што од венчаних заклетава прави

подвале гнусне кô коцкарска лаж!

Бити ил’ не бити? – питање је сад.