Ajnštajn - njegov život i univerzum

Kada je razgovor krenuo na polje kvantne mehanike, on je još jednom pokušao da pronađe rupe u zamisli o tome da naša opažanja mogu da određuju stvarnosti. „Kad miš nešto opazi“, upitao ih je Ajnštajn, „menja li to stanje univerzuma

Ajnštajnov fundamentalni spor sa Borovom i Hajzenbergovom grupom oko kvantne mehanike nije se odnosio samo na to da li Bog baca kockice ili ostavlja mačke polumrtve. Niti se odnosio samo na kauzalnost, lokalnost ili čak potpunost. Taj spor se vodio oko realnosti.36 Da li ona postoji? Tačnije, ima li smisla govoriti o fizičkoj realnosti koja postoji nezavisno od opažanja za koja smo sposobni?

spletenost je tajanstvena pojava u vezi sa kvantnim česticama u kojoj se dve čestice kao što su fotoni ponašaju kao jedna, bez obzira na to kolika im je međusobna udaljenost

Kvantna mehanika čini nešto slično. Tvrdi da čestice nemaju definitivno stanje izuzev kada su opažene, a dve čestice mogu biti u spletenom stanju tako da opažanje jedne trenutno određuje svojstvo druge. Čim dođe do bilo kakvog opažanja, sistem prelazi u fiksno stanje

„Ja ne verujem u to“, izjavio je Ajnštajn odlučno. Ismevao je kao „spiritističku“ zamisao da može postojati „sablasno dejstvo na daljinu“, i napadao ideju o tome da ne postoji realnost mimo naše sposobnosti opažanja stvari

Svako ko se ozbiljno bavi naukom uveri se u to da je duh primetan u zakonima univerzuma – duh daleko nadmoćniji od ljudskog, onaj pred kojim mi, sa svojim skromnim moćima, moramo da se osećamo skrušeno.

Ali Ajnštajn je do 1912. počeo da shvata kako bi matematika mogla da bude alatka za otkrivanje – a ne samo opisivanje – prirodnih zakona. Matematika je bila knjiga trikova prirode

Imaj na umu to da pored osam sati rada, svaki dan sadrži isto tako i osam sati za zavitlavanje

na prvoj stranici velikog romana H. Dž. Velsa Vremeplov, objavljenog 1895

Ali poput Spinoze, ni Ajnštajn nije verovao u ličnog Boga koji nagrađuje, kažnjava i meša se u naš svakodnevni život.