Leš u biblioteci

Danas je vrlo teško naći posao kad neko nema ništa osim dobrog obrazovanja

Ljudi kažu“, nastavila je gospođa Bantri, „da na selu nije važno kako si obučen. To je najobičnija glupost. Upravo na selu svi sve zapažaju.“

Duboke bore na licu bile su tragovi patnje, a ne linije slabosti. Taj čovek nije korio sudbinu, nego ju je prihvatao i nastavljao ka pobedi.

Kaže se, znate – potpuno tačno, po mom mišljenju – da se možete istinski naljutiti na nekoga samo ako ste u braku. Kada nema – pa, zakonske veze – ljudi su mnogo bezbrižniji, moraju sebe da ubeđuju da je sve lepo i krasno. Moraju, znate, da se pravdaju pred sobom. Ne usuđuju se da se posvađaju! Bračni parovi pak, kako sam zapazila, uživaju u svađama i, ovaj, kasnijem pomirenju.

Ali moram da ti objasnim, a ako ti je baš stalo, daću ti mig. Nevolja s ovim slučajem jeste to što svi imaju previše poverenja. Jednostavno se ne sme verovati svemu što ljudi kažu. Kad je nešto sumnjivo, ja ne verujem nikome! Vidiš, ja dobro poznajem ljudsku prirodu

Žene lako prihvataju zetove kao članove porodica, ali retko koja žena snahu vidi kao kćer

„Imaš nešto vrlo korisno – alibi.“
„Upravo je alibi najsumnjivija stvar na svetu! Nedužan čovek nikad nema alibi.

Teško mi je da to opišem. Želela sam da se izbrišem i počnem iznova. Želela sam da budem ja – Adi, još mlada i jaka, sposobna za igre

„Kad neko izvrši jedno ubistvo, neće prezati od drugog, je li tako? Čak ni od trećeg.“

Ako sam se kockao, dobijao sam. Sve što dodirnem pretvaralo se u zlato. Pretpostavljam da je to sudbina ironično pokušavala da uspostavi ravnotežu.“