sr
Books
Svetlana Aleksijevič

Limeni dečaci

U još jednom svom polifonom romanu-ispovesti Svetlana Aleksijevič, kroz književno oblikovana svedočanstva svojih sagovornika, običnih, „malih“ ljudi, iznosi teške i nesrećne sudbine ruskih mladića koji su se sa ratišta u Avganistanu vraćali u limenim sanducima. Taj „pogrešan rat“, kako kaže jedan glas u ovoj uznemirujućoj knjizi, koji je trajao deset godina (1979–1989), odneo je živote 15 hiljada sovjetskih vojnika i preko 150 hiljada mudžahedina, i znatno uticao na raspad Sovjetskog Saveza i kraj vladavine Komunističke partije.
Bez ovog svetskog bestselera nemoguće je sebi predstaviti istoriju ovog besmislenog rata. Mnoge neutešne majke, rođaci, prijatelji, pa i preživeli vojnici, užasnuti istinom koja je u punom svetlu izbila posle objavljivanja knjige, pod pritiskom sovjetske vlasti, različitih „grupa za podršku“, sudskih organa i režimske štampe tužili su Svetlanu Aleksijevič za klevetu. Zamenom teza, oni su odbijali da prihvate da su se „limeni dečaci“ uzalud borili, i na sudu su odustali i od sopstvenog svedočenja. Najznačajniji delovi tog sudskog procesa sastavni su deo ove izuzetne knjige, koja je promenila svest ruskog čoveka.
322 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Zaljubljena u knjigushared an impression5 years ago
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile
    🚀Unputdownable

    Odlicna knjiga....

  • Branislava Obucinskishared an impression5 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot

    Procitajte!

  • Milos Milivojevicshared an impression3 years ago
    👍Worth reading

Quotes

  • Jelenahas quotedlast year
    Odlaziš na zadatak: jednu cedulju stavljaš u gornji deo odeće, drugu u donji. Ako te raskomada – jedan deo će ostati: gornji ili donji.
  • Jelenahas quotedlast year
    Čovek se ne menja u ratu, čovek se menja posle rata. Menja se kada istim očima, kojima je video ono što je bilo tamo, gleda ono što je ovde. U prvim mesecima vidi duplo – i ovde si i tamo si. Do loma dolazi ovde.
  • Petar Markovhas quoted3 years ago
    Sednimo. Već smo na bezbednom.“ Hteo sam da sednem, kao i svi, i… tek tada vidim: nemam noge… Pružam ruku ka automatu, da se ubijem! Oteli su mi automat… Neko je rekao: „Major je ostao bez nogu… Žao mi je majora…“ Čim sam čuo reč „žao“, bol je obuzela celo moje telo… Tako strašan bol, počeo sam da zavijam…

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)