sr
Books
Svetlana Aleksijevič

Limeni dečaci

  • Jelenahas quotedlast year
    Odlaziš na zadatak: jednu cedulju stavljaš u gornji deo odeće, drugu u donji. Ako te raskomada – jedan deo će ostati: gornji ili donji.
  • Jelenahas quotedlast year
    Čovek se ne menja u ratu, čovek se menja posle rata. Menja se kada istim očima, kojima je video ono što je bilo tamo, gleda ono što je ovde. U prvim mesecima vidi duplo – i ovde si i tamo si. Do loma dolazi ovde.
  • Petar Markovhas quoted3 years ago
    Sednimo. Već smo na bezbednom.“ Hteo sam da sednem, kao i svi, i… tek tada vidim: nemam noge… Pružam ruku ka automatu, da se ubijem! Oteli su mi automat… Neko je rekao: „Major je ostao bez nogu… Žao mi je majora…“ Čim sam čuo reč „žao“, bol je obuzela celo moje telo… Tako strašan bol, počeo sam da zavijam…
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    A narod uglavnom nije patio. Narod nije znao. Njemu je rečeno da ratujemo s „bandom“. Armija od sto hiljada vojnika devet godina ne može da pobedi razjedinjene grupice „bandita“!?
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Da, ubijao sam… Zato što sam hteo da živim… Hteo sam da se vratim kući. A sada zavidim mrtvima. Mrtve ne boli…
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Naravno, generali ne pucaju u žene i decu, oni izdaju naređenja. A sada smo mi za sve krivi! Vojnici su krivi! Sada nas ubeđuju: izvršenje zločinačke naredbe je zločin
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Tamo sam shvatio jednu prostu stvar: vojnik je svuda vojnik, uvek isti, meso je meso. Odeljenje mesa. Samo s jednom razlikom: oni za doručak imaju dve vrste sladoleda, a nama su doručak, ručak i večera – samo heljda. Voće uopšte nismo videli, maštali smo o jajima i svežoj ribi. Glavicu luka smo jeli kao jabuku
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Leži momak s rupom na grudima, ili su mu creva poispadala, a oni mu preturaju po džepovima. Sve su uzimali: upaljač, lepu hemijsku olovku, makaze za nokte, pa posle u Sovjetskom Savezu to poklone devojci. Majko mila
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Bio sam prisutan kada se moja žena porađala. U tim trenucima neophodan je blizak čovek, da te drži za ruku. Sada bih svakog skota muškog pola naterao da stoji iznad ženine glave dok se ona porađa, kad su joj noge razapete kao praćka, a ona je sva u krvi, u kalu. Gledajte, kurvini sinovi, kako dete na svet dolazi. A vi, tek tako ubijate. Ubiti je lako
  • Danijela Canićhas quoted3 years ago
    Treba poći od toga da smo svi mi zveri, i to zversko u nama prikriveno je tankim slojem kulture
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)