Mač ovoga divljaka, mislio sam ja, koji tako završno daje oblik i izgled i kanapu i osnovi, ovaj okretni neumoljivi mač mora biti neki slučaj – zbilja, slučaj, slobodna volja, i nužnost, koji se pametno ne isključuju, svi se oni upliću jedan u drugi i rade zajedno. Pravi konopac nužnosti ne može skrenuti sa svoga krajnjeg pravca – iako, međutim, svako uzastopno podrhtavanje samo tome teži; slobodna volja, zbilja slobodna da protura svoj čunak između datih žica; a onda slučaj, mada je ograničen u svojoj igri između pravih linija nužnosti, a pobočnim putevima u njegovom kretanju upravlja slobodna volja – mada je tako propisano i od jednog i od drugog, slučaj s vremena na vreme upravlja i jednim i drugim i događajima zadaje poslednji udarac koji daje oblik