Jeza

Uglavnom je ona pričala. Ne postavljam previše pitanja. Čekam i slušam. Na kraju više saznate tako.“

Kad sam imala dvadeset godina, izgledala sam kao i svi ostali. Sad kad sam prešla sedamdesetu, izgledam kao ja. Ta činjenica oslobađa.

U poslednje vreme sam previše pričao sa ljudima čiji je posao bio da pričaju. Bilo je dobro za promenu sedeti za pultom radničkog restorana u kom su ljudi progovarali samo kad su želeli nešto

Ružnoća je u oku posmatrača

Život uvek ima olabavljene niti i ponekad je bolje ostaviti ih da se same rasparaju

Postoje trenuci u čovekovom životu kad sve kockice legnu na svoje mesto

Pročitao sam:

Teške su tuge

jeseni duge –

cilik gusala

srce mi kida:

od boli rida

i neznanih zala.

Nešto me guši,

bol mi u duši,

čuj, ura tuče!

Zar dani sreće

vratiti se neće?

Suze me muče...

Odlazim tako...

Vetar me lako,

letos ko lane,

baca posvuda,

ovud’ onuda

Hvatao se za sve što kažem kao da je to trapez u pokretu kojim će se zanjihati do nekakve nade. Nisam mislio da to treba ohrabrivati: