Gledaj samo ove tu napred. Brinu se, broje kilometre, misle gde će spavati noćas, koliko još treba da daju za benzin, kakvo će biti vreme, kako da stignu tamo gde su pošli – a kako god okreneš, svakako će stići, kapiraš, ali oni moraju da se brinu i da izdaju vreme nekakvim lažnim prekim potrebama, a u svakom slučaju, kako su puni strepnje i kmezavi, duša im i neće naći mira ako ne mogu da se uhvate za nekakvu čvrsto opravdanu i utvrđenu sekiraciju, i kad je pronađu, da nameste facu koja će joj odgovarati i da je ne menjaju, a ta faca je, kao što vidiš, nesrećna, a sve vreme im sve izmiče i oni to znaju i to ih isto beskrajno sekira.