oktava. Ako je osnovni ton C, oktava je ponovo neko C – konstatujemo da je to nekako „isti onaj ton“, samo viši********. Tako, na primer, žene i deca neku melodiju uglavnom pevaju za oktavu više nego muškarci, a to je ipak ista melodija.
Naredni prateći harmonik, onaj sa trostrukom frekvencijom, jeste kvinta; za osnovni ton C to je G. U odnosu na C, koje leži odmah ispod njega, on ima frekvenciju 3:2. Za njom sledi četvorostruka osnovna frekvencija, dvostruka oktava. Odnos te oktave prema kvinti (C-G) iznosi 4:3 – to je kvarta. Petostruku frekvenciju ima velika terca E, čiji je odnos sa onim C ispod nje 5:4, a iznad nje se opet nalazi kvinta G jer je šest dvostruko veće od tri.