„Šta se posle dogodi?“, zapitala se, „Kako to da se u ljubavi rađamo, a potom patimo jer nam nedostaje, dok odnose punimo nerazumevanjem i međusobnim okrivljavanjem ko je prvi započeo?“ Nije znala odgovor, ali je znala da će Sari pružiti sve ono što nije imala. Znala je da će time pružiti i sebi – onom detetu koje je nekad bila, a koje je, kao i svi ostali, ona sama zapostavila, zaboravivši da to dete ostaje da živi u nama zauvek, ma koliko da smo mudri ili stari. Obradova je misao da svaki čovek, bio on roditelj ili ne, ima mogućnost da sam sebe ponovo rodi i tom detetu gladnom ljubavi sve potrebno nadoknadi.
Neko će samo ponoviti priču, jer ponavljanje je ono za šta manje napora treba i ono što se češće dogodi; ali poneko iskorači iz kruga ponavljanja i počne da se kreće spiralom koja ka nebu vodi.
Sa zahvalnošću i poštovanjem on se klanja svemu što ga je do spirale dovelo… i zna da se živi da bi se raslo i volelo…