Prestani da igraš na sigurno

Postoji životno pravilo da dobijate ono što tolerišete i da ćete retko dobiti više od onoga što ste voljni da tražite. Kada ne rizikujemo da budemo odbijeni, mi smo, pre nego što je to učinio bilo ko drugi, već odbili same sebe.

Pretvorio se u ono što se pretvarao da jeste. Isto tako, kada se ponašate kao ona osoba koja težite da postanete, u nekom trenutku ćete postati ta osoba.

Istraživanje Ejmi Kadi sa Univerziteta Harvard je potvrdilo nešto što su mnogi intuitivno znali jako dugo: da vaše fizičko stanje ima direktan i neposredan uticaj na vaše emocionalno i mentalno stanje. Njeno istraživanje pokazalo je da prebacivanje u ono što je nazvala „pozom moći“ luči hormone u vašem telu koji stvaraju osećaj veće snage, samopouzdanja i moći.

Naš psihološki imunitet može da toleriše višak hrabrosti pre nego višak kukavičluka. Kajanja se treba plašiti više nego neuspeha.

Preoblikovanjem rizika, vi okrećete moć straha u sopstvenu korist. Hebrejska reč yirah istovremeno znači „plašiti se“ i „videti“. Yirah nas uči da je suštinski životni izbor u tome da otvorimo oči za mogućnosti koje su nam dostupne ili da se plašimo posledica koje dolaze sa izbegavanjem stvarnosti.

Najbolji način da okončate horor film jeste da svoju pažnju presumerite na onaj film koji želite da stvorite: kreirajući mentalnu sliku jedne inspirativne verzije sebe samih, kako sa uspehom uživate u ishodu koji želite. Ako postoji neka naročita slika koja iskače svaki put kada razmišljate o tome da napravite neki smeo korak – bilo da treba da se obratite šefu i tražite povišicu ili da osnujete sopstveni biznis – posmatrajte vezu između te slike i onoga čega se plašite.

Kako je to stoik Seneka nekada davno zapisao: „Nema ništa do te mere izvesno u našim strahovima kao što je izvesna činjenica da od većine stvari od kojih strepimo ne bude ništa.“

ŽIVOT JE SAM PO SEBI RIZIČNA STVAR.

Kada prihvatite tu suštinsku istinu da je sve u vezi sa vašim životom rizik – da ništa izvan vas samih nije ni izvesno ni zagarantovano – možete da se oslobodite od života provedenog u brizi o „lošim stvarima“ za koje se plašite da se mogu dogoditi i preduzeti rizike koji su potrebni kako biste stvorili više „dobrih stvari“.

Međutim, rizici 21. veka se daleko manje tiču mogućnosti da izgubite život zbog neke zveri-predatora, a daleko više da izgubite poštovanje onih ljudi koje biste voleli da impresionirate.

Kada se srdimo na svoje probleme, mi se srdimo na samu životnu građu. Tek kada odaberemo da gledamo na njih iz različite perspektive možemo da se izdignemo, da razlikujemo one koje možemo da rešimo od onih koje moramo da prihvatimo, i da onda krenemo da tražimo bolja rešenja od onih koja smo probali ranije.

Životni izazovi se obično nekako srede na kraju. Ako se vaši još nisu sredili, onda još uvek niste na kraju. Citiraću pokojnog Klajva Džejmsa: „Prestanite da se brinete, niko se još nije živ izvukao sa ovog sveta“.

Svet ne vidimo onakvim kakvim je on, već onakvim kakvi smo mi.