Muškarac u izvesnim godinama – novo dopunjeno

bi rekao Brana Crnčević: „Kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.“

Prva rečenica njegovog romana Una glasi: „Kad sam je video, stao mi je sat.“ U zrelim godinama nije nosio sat. Zbog straha od stresa.

– Moja ćerka je dozvolila da pozovem koga hoću, ali je zabranila narodnjake na svadbi. Dok su se oni džilitali i zavijali na engleskom, mi matorci smo sedeli za stolom, a većina je ugurala parčiće salvete u uši da ne bi ogluveli.

Kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati.“ Pa, stvari stoje ovako.
Već god

svadbu ili neku drugu manifestaciju lažnog predstavljanja),

Zbog takve situacije u bračnim posteljama uplašio se i prvi čovek države, pa poziva na redovan seks jer nas je sve manje. Kaže nestaćemo kao nacija ako ne počnemo malo da radimo udarnički i u krevetu. Njegovim jezikom rečeno: pored toga što smo kao država postali ekonomski tigar, nije loše biti i krevetski tigar. A pošto sve zna, valjda zna i kako se prave deca.

Zbog tih prvih ćevapa koje sam pojeo s ocem davne 1956, i sada u svakoj kafani naručim bar pet ćevapa, a potom jelo s menija. I uvek mi je pred očima rascvetala lipa u bašti kafane, poslovično nasmejani kelner, otac koji se samo osmehuje, sestra koja usta ne zatvara i majka, koja je u stvari glavni junak ove kafanske priče. Kao što su, uostalom, majke glavni junaci svih naših priča, pa makar ih i ne pomenuli.

Neprijatelj je, dakle, među nama, identifikovan je, obeležen i valja ga uništiti.

Prva rečenica njegovog romana Una glasi: „Kad sam je video, stao mi je sat.“