Nen i Beč nestali su u vetru kad je Valija dojahala do mene. Stavio sam čuturu u džep i načas se zapanjio kad sam video kako Valijina kosa odbija nebeske boje, indigo-ljubičasti oreol. Zatreptao sam i slika je nestala. Valija se neveselo osmehnula, ali nije rekla ništa, samo se usredsredila da uskladi pokrete kukova s konjskim kasom. Nije vešta jahačica, ali smetalo joj je nešto drugo, a ne njihanje životinjskog tela. „Postaće lakše posle nekog vremena“, rekao sam. „Nemoj još da uzmeš sladić. Što duže izdržiš bez njega, to će ti bolje biti.“