ošto je iskrenost na svakom koraku osujećena, egzistencija traži opreznost, ili pre zaklanjanje, zatvaranje i pritvornost. Držati se otvoreno prema ljudima, znači miriti se sa najtežim porazima. Iskustvo redovno potvrđuje da se u društvenom životu daleko veće teškoće doživljavaju zbog reči nego zbog postupaka. Usled toga je najprobitačnije prihvatiti licemeran stil, pa uvek i svugde govoriti na takav način da se iz razgovora ništa određeno ne može zaključiti. I otuda:
(sada navod same Ksenije Atanasijević) valja uvijati svoje izjave u maglovitosti i u neprobojne materije, a nikako se opredeljeno ne izjašnjavati. Zbog mutnog govora, pod koji svaki smisao može da se podvede, niko još nije pozvan na odgovor. Isto tako, mirni ćemo biti onda kad u svom govoru ne pominjemo ništa sem apstrakcija, jer iz njih se najsporije ispredaju konkretne pometnje.