sr
David Albahari

Izabrane priče

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
  • Tatjanahas quotedlast year
    Mudrost je, saopštavao je moj otac, važna stvar, ali: mnogi su mudri, a malo ih je pametnih.
  • b7568906014has quoted2 years ago
    teško, tragično teško saznanje da zapravo stalno govorimo samo sebi, i da je priča (ona svakodnevna koliko i ona umetnička) tek jedan varljivi omotač, jedna iluzija potrebna da bismo prevazišli sopstvenu kobnu usamljenost i vremensku ograničenost.
  • Nenad Zafirovićhas quoted21 days ago
    lišća. Smrt je, govorila je Eliza, jedini pravi trenutak života. U jednom trenu, bez obzira na okolnu prirodu, nestaje sadašnjost i započinje večnost. Umrlom čoveku ukazuju se sve zemaljske počasti. I to, važno je podizala prst, prvi i poslednji put u njegovom životu, koji je tada već smrt.
  • Tatjanahas quotedlast year
    sreće se stiže na različite načine, govorio je moj otac. Moj način je, zastao bi i odmerio pogledom drugu obalu, uvek ići pravo. Ako čovek želi, okretao je lice prema meni, prepreke ne postoje. Pred njim je put, on korača. Ako je odlučan, otkriće kraj – ako nije, postoje mnoge staze koje vode u trnje. I on će skrenuti?
  • Tatjanahas quotedlast year
    Ko zna, reče žena, šta ona sada sanja. Ko zna, reče zatvorenih očiju, gde je ona sada. Ima toliko lepih livada, potoka, brestova, ptica u gnezdima.
  • Tatjanahas quotedlast year
    Zadovoljio sam se bolom koji je počivao na njenom licu. Zato je nisam dodirnuo.
  • Tatjanahas quotedlast year
    Ponekad odem do hotelskog travnjaka, zaba­cim glavu i stojim: osećam zvezde do samih kostiju. U magnovenju, ne gledajući, vidim sebe: majušna tačka na nešto većem zrnu Zemlje besmisleno juri kroz svemir, trči trku bez cilja. Uhvatim se, kao davljenik, za tu reč „besmisao“. Govorim sebi, dok bol nadolazi kroz savijeni potiljak, kako je besmisleno osećati „besmisao“, kako sam mnogo toga ura­dio, kako sam mlad. To je moj poslednji pokušaj: moja mladost. A ispod očiju već otežale kesice, reumatični bolovi pred početak kišne sezone, probadi u predelu srca. Treba pobeći. Ali kada otvorim oči, vidim da su me i zvezde prevarile. Tek poneka blesne kroz zahuktale oblake, nemarno obešena ispod pocrnelog svoda, zatim iščezne. A ja nekako veru­jem u te zvezde, u vodilje. Kako ću bez njih? Kuda da krenem? I vratim se, lagano, kući.
  • Tatjanahas quotedlast year
    Počinjem da ćutim. Duboko u noći, kada razmislim, ja sam stvarno srećan.
  • Tatjanahas quotedlast year
    Izgleda da je moja sudbina predskazana, da svi osim mene znaju šta ću, i gde, proživeti.
  • Tatjanahas quotedlast year
    Detinjstvo je kao srna, govorio je, tako krhko da ga svaki dan ubija.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)