Poslednji od nas

To je problem sa mazohistima, nemoguće je poželeti da im bude loše, a da im pritom ne činite dobro.

Ostavljaš utisak da si dobro primio udarac i svario šok, a onda se nekoliko dana kasnije pojaviš sa nekim samo tebi svojstvenim načinom da rešiš problem.

Osveta ostaje najsigurniji oblik pravde.

Često se misli da su stidljiva i neprimetna bića fini ljudi, ali oni su samo slabići. Zadaviće vas čim im se ukaže prilika, jer se svete zbog sopstvene osrednjosti.

Lujza je ohrabrivala Martu da mu pruži šansu, ali je Fridrihova moć zavođenja bila obrnuto proporcionalna snazi njegovog uma.

U ovako burnim vremenima, kada bi se nekome reklo doviđenja, to je često moglo da znači i zbogom.

Bio sam ogorčen zbog njegovog fatalizma. Pa zbog čega bismo ustajali ujutru ako ništa ne možemo da promenimo? Zašto se uopšte venčavati? Čemu kupovina kuće, zašto vaspitavati decu? Za razliku od njega, ja sam verovao u beskrajnu moć volje i bio sam odlučan da svet stvaram svojim rukama.

Za razliku od majke koja je sa mnogo entuzijazma prihvatila potrošačko društvo, otac više nije verovao u američki san. Dobro je video one koji su ga poslali da za Evropu založi svoj život, i one koji su mirno ostali da u svojoj zemlji uče, ispijaju pivo i uživaju u sladoledu od vanile. Oni su se lepo sklonili, pokvarenjaci, sakrili se iza zastave „Ujka Sema“ i pod suknjama žena koje su vojnici ostavljali pošto su odlazili u rat. Više nije verovao da su šanse svima jednake, da se po lestvici možeš uspinjati i ako vredno radiš.

Osim krvoprolića prilikom iskrcavanja, ljudsko zverstvo mu se prikazalo u svem svom užasu. Civilizaciju je video kao najsigurniji put do propasti. Napredak ni u čemu nije promenio tu osnovu sačinjenu od nasilja, nedoličnosti, ogorčenja i surovosti koji obeležavaju suštinu naše vrste.

Bio sam istovremeno lud od radosti i prepadnut kako samo može da bude onaj ko vidi da će drugi održati obećanje za koje ste mislili da ga nikada neće ispuniti.