Da li i kod tebe pljušti?

– Ko? Dala bih sve na svetu da znam odgovor. Da li bi mi zbog tog saznanja život bio lakši i lepši? Naravno da ne bi, ali bi bio drugačiji. Jer drugačije je živeti u svetu u kome se zna istina, a drugačije u svetu u kome se ne zna.

Neću da zaboravim jedan naslov na kraju poslednjih Olimpijskih igara…

– U Riju, 2016.

– Pisalo je: „Da smo sad Jugoslavija, osvojili bismo dvadeset pet medalja!“ Kapiraš: da smo zajedno, bili bismo uspešni. Suze su mi pošle.

– Da mu vidiš stan! Tipičan salonac. Radna soba sva u knjigama, od poda do plafona, u jednom ćošku velika starinska fotelja, kožna, naravno, a pored nje lampa, radni sto ispred prozora, ali prilično odmaknut od zida da bi prozorske plišane draperije mogle da dišu, a tu je i obavezni snop spoljašnje svetlosti.

Iko, zar ne vidiš koliko se trudim? Koliko se ponašam kao da smo kao pre?

Jednog jutra se probudiš, pogledaš oko sebe i – nema.

U modi je uništavanje, i to još odavno, od Jugoslavije…

. Jednog jutra se probudiš, pogledaš oko sebe i – nema. Nema ničeg od onog što je bilo. I shvatiš da je, dok si ti spavao, neka sila nepojamnog zla učinila da nestane ono što je bilo dobro i što je trebalo da traje… Kao da je došao neko i rekao: „E neće više da bude kako je bilo oduvek, nego ovako kako se meni ćefnulo.“ Kvrcnuo je prstima i promenio svet. Ljudi su se odvojili, raspršili se kojekuda da više nikad i ne pomisle jedan na drugog. Kako je to moguće?

– Ja bih pitala kakav je to projekat zbog kog sam pisala Slovenačkoj vojsci, a ne zašto mi treba

– … Koincidencija je da sam se početkom maja dopisivala sa Medijima Slovenačke vojske, pretpostavljam da nisi znao? Da jesi, odmah bi mi se javio i rekao: „Majo, evo, upravo čitam tvoje pismo“ ili bi mi makar sad na početku razgovora rekao: „Majo, video sam tvoje pismo“, zato što bi znao da sam to ja. Potpisala sam se, Maja Bojanić, i ostavila obe adrese, i poštansku i mejl, a ti nemaš još neku Maju Bojanić u životu osim mene. Dobila sam i odgovor…

Iko, bre, pa pričaj mi nešto, bilo šta! Kako je u Ljubljani, je l’ i kod tebe pljušti? Ovde pljušti. U celoj Evropi suša, a samo kod nas pljušti.