Vojvodina • Roždestvo tvoje • Srem
Ravnica iz koje je potekao za Antića nije geografsko poreklo već ishodište jednog mentaliteta. Poeme su za njega i kovitlac istorijskih zbivanja i orkan snoviđenja, ono što steže grlo i ono što izlazi iz grla, one su i molitva i psovka, breme uspomena i uzlet do jezera rodnog neba.
Možda i više nego u pesmama, Miroslav Antić je u poemama svevremeni liričar panonskog pejzaža i dečak koji peva himne oranica.
„Antićeva Vojvodina otkriva strukturu jednog predela, insistirajući na vertikali bića, ozarena iznutra izuzetnom vatrom žestokih okršaja i bitaka, strasti, plamena koji se, u zenitu sunca, širi svuda unaokolo… Roždestvo tvoje — ta velika mladićka strast prepoznavanja u nepoznatom svetu, to dramatično isticanje porekla, mita, predaka — sve to uvodi ovu poemu na velika vrata osnovne Antićeve vokacije, nostalgije za detinjstvom… Srem je pisan u poslednjoj godini pesnikovog života. Žestoki kontrapunkt živih i mrtvih, koji je opsedao u tim poslednjim danima Antića, svakako je, i to na velika vrata, ušao u stihove ove poeme… Srem je, po svemu, nalik na oproštaj.“
— Draško Ređep