Tamo gde pripadamo

Mislim na sve njegove male izreke: „Nikada ne dobijaš drugu šansu da ostaviš prvi utisak“ i „Cilj života je život s ciljem“ i „Ko ne uspe da planira, planira da ne uspe“.

Možeš da bežiš, ali ne možeš da se sakriješ.

I pored svega što se dogodilo u prošlosti, to je najteži deo svega ovoga. Činjenica da me ona gleda, čeka da pokušam da ispravim nešto što zaista ne može biti ispravljeno. Ne u potpunosti. Možda nikada. A sigurno ne za ovim stolom, uz čaj.

„Imaš moj broj“, kaže ona. „Zovi me ili mi pošalji poruku ako ti zatrebam.“
A šta ako mi ne trebaš? Šta ako želim samo da pričam?

Onda smo se razdvojili i on se zagledao u mene, duboko u moje oči i onda prvi put izgovorio te reči, jasno i nepogrešivo kao što je to bila druga ružičasta linija. „Volim te, Merijen.“
Otvorila sam usta, ali me je zaustavio, stavljajući prst na moje usne. „Pst. Ništa ne govori. Samo – samo sam hteo to da kažem. Bez obzira na dobre ili loše vesti. Stvarno te volim.“

Znam šta kažu za tajne. Sve sam to čula. Da mogu da te proganjaju i da upravljaju tvojim postupcima. Da mogu da zatruju odnose i razdvoje porodice. Kažu i da na kraju samo istina oslobađa. Možda je zaista tako sa nekim ljudima i nekim istinama.

I sve brže. Ponekad izgubim predstavu o tome koje je godišnje doba – ili čak i godina. I zato moramo da iskoristimo sve što najbolje možemo. Naše izbore. Naše kratkotrajne zajedničke trenutke.“ Uzima vazduh, a onda polako izdiše. „Propustili smo mnogo dana i godina i sećanja sa njom. Ali možemo da je upoznamo sada. I možemo da je prigrlimo sada. I to ćemo i da uradimo.“

O, ne znam. Tu i tamo. Male probleme. Veće... Ali to je normalno u vezama. Kreću se u ciklusima. Zahtevaju mnogo truda i strpljenja i, bože, pažnje. Možda bi trebalo da Piter i ti odete na savetovanje. Možda će vam pomoći da povratite poverenje. Sve se svodi na pažnju... i komunikaciju.“

On spada u onaj tip muža i oca za kakvog zamišljate da ćete se udati kada imate osam godina i verujete u srećan brak do kraja života. Ima tipične američke vrline, a i zgodan je, ali ne previše zgodan. Duhovit, ali ne pun sebe. Pametan i ambiciozan, ali sa jakim porodičnim vrednostima.

„Ti si nezavisna i jaka i tačno znaš ko si i šta želiš.“

„Hvala“, kažem, misleći da je to verovatno nešto najlepše što mi je iko ikada rekao. I bilo bi još lepše da je zaista istina.