Nikakav oholi mladi gospodar nad ljubavnicama i kurvama, nikakav starmali predstavnik satira i razvratnika, i, pomalo, žutokljuni seksualni napasnik – ništa, samo „klinac“. A zatim, blago, sasvim blago (jer, iako je to cura koja cvili kad je vučeš za kosu i vrišteći traži još kad joj pût žeže malo bola, iako u najmračnijim kafanskim rupama pokazuje muškaračku odvažnost, a u riskantnom svetu auto-stopa čelične živce, ne računajući zapanjujuću svest o neotuđivom pravu da radi šta god hoće i potpuno odsustvo griže savesti ili sumnje u sebe, što me takođe očarava, ona je u isto vreme i učtivo, uljudno, prijazno, savršeno vaspitano dete stokholmskog lekara i njegove gospođe), ona zatvara vrata za sobom kako ne bi probudila porodicu koja nam je iznajmila sobu.