Kastigulja

Ljudi treba da se sastavljaju po onome što može da ih veže, po onome đe sliče jedno drugome. Ma kolko da nas ono drukče mami, tome treba odoljet. Ne zato što to drugačije od tebe nije dobro, no što ga nikad nećeš razumjet kako treba. Varka je ako misliš da ga možeš prisvojit ka ono što ti je blisko. Sve to drukče vremenom počne da te muči i troši. Brzo na sve to što te mamilo postaneš kivan.

− Pazi što pričaš – Niko podiže štap. Agnica ne ustuknu. – Nemo da te potegnem.

− Možeš, neću ti se izmicat. Kad muškome zafali snage da pogleda u ono što je napravio, tada mu najlakše poleti ruka. Tako bude, kad druge snage nema – primače mu se cijeli krok da je može dofatit. Niko skrenu pogled.

Čeljade zavoli onda kad je žedno ljubavi

muško dijete koje je vazda majci uz kotulu śutra će se tako držat za ženininu veštu

Vjerovala je da je najgrđa osuda za čeljade nezborenje, jer čoek kojem ne pripada ljudska riječ i nije neki čoek.

, otac mi je reka, kad me s njim dariva, da čeljade mora imat skopost pauna i da vazda mora pokazat ono najljepše kod sebe što ima. Zato i ti tako. Vazda pokaži ono najlješe što imaš, a Bog te je dariva da ti je svekoliko lijepo.

Ža mi je baba Jele. Zla li joj je sudbina. Lijepo su zborili da ne treba odit u kuću koja nije đevojke iz nje ispratila

Priśetila se kako je, nekad, mudra baba Luce znavala reć da đevojka, ako išta ima u svijest, treba da bira momka koji je već nju izabra. Od ovih na koje oko lako zapne, čeljade se lako spotakne.

Život je škrtica. Ne nudi te mnogo. Ponekad moraš sam pružit ruku da bi ti se dalo. Ako se snebivaš, lako će te preskočit i preć nekome drugom u šake. Tada je pozno da se premišljaš i kaješ…

Ova priča nas uči da je oprost mučitelju najslađa osveta, da tek onda kada ne vapimo za nečijom ljubavlju i objašnjenjem, onda ih i dobijemo.