trag.
Žurno hodam kući, proklinjući Džozefa i njegovu rečenicu: „Mislim da ne želimo iste stvari u životu“, kojom je okončao našu divnu romansu. Do tada sam bila normalno, prisebno ljudsko biće. Ono koje je moglo da se probudi ujutro i ne brizne u plač pri pogledu na kutiju kornflejksa koju je on dodirnuo.