To su hormoni

Bez hormona telo ne funkcioniše, oni su mu potrebni za opstanak. Hormoni regulišu rast, razvoj, razmenu materija i seksualnost.

Organi koji ih luče uglavnom su žlezde, recimo štitna žlezda, nadbubrežna žlezda, testisi ili jajnici.

zar mojim temperamentom može tako jednostavno da se manipuliše? Progutaš tabletu hormona i postaneš drugi čovek?

A naročito nam padaju u oči ako ne rade onako kako bi trebalo i ako u uzajamnom dejstvu s mnogim drugim faktorima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim – fizičkim i psihičkim, društvenim i faktorima uslovljenim okruženjem – izazivaju depresiju, dijabetes, poremećaje sna ili poremećaje rasta, oboljenja štitne žlezde, poremećaje metabolizma, i još neke bolesti – ili čine da želja za potomstvom ostane neispunjena.

Da osećamo glavom. I da mislimo telom.

Istraživači kažu da je mozak celog života gradilište. A time je i telo.

„A pošto način i intenzitet korišćenja mozga odlučuje o tome koliko ćemo spojeva formirati između milijardi nervnih ćelija, koji modeli prespajanja će tamo moći da se stabilizuju i koliko će naše neuronske veze biti složene, čovek s odlukom kako i za šta hoće da koristi mozak uvek donosi i odluku o tome kakav mozak dobija“, kaže Hiter. A to je spoznaja koja je vrlo neprijatna jer ni najmanje nije udobna. Ali baš tako funkcioniše naš mozak. Jer: „Mozak koji je tokom celog života sposoban da uči ne posedujemo zato da bismo se s njim udobno smestili u životu, već da bismo uz pomoć takvog mozga mogli da putujemo i da se menjamo, ne samo na početku već tokom celog života.“

A hormonski preobražaj, naravno, zavisi i od iskustva, ličnosti i čulnih osećaja pojedinačne osobe. Na osnovu pedeset kvalitetnih dubinskih intervjua s britanskim majkama, istraživači su zaključili da o prelaznom dobu postoje tri priče: „Menopauza kao normalan, biološki proces, nezavistan od sopstvene ličnosti i društvenih promena: prelazno doba kao borba, metafora za stres u kome do izražaja dolaze neraspoloženje, gubitak identiteta, stid i nagle socijalne promene; i prelazno doba kao preobražaj, oslobođenje, koje proizilazi iz biopsihičkih promena i promena u vezama i odnosima.“ Utoliko klimakterijum može da se shvati kao složena igra somatskih promena, neizbežne lične situacije i društveno-kulturnog konteksta.

Važno je prosto da uvek ostaneš u pokretu. Jednom nedeljno igram tenis, idem sa svojim partnerom u duge šetnje, uveče posle šetnje popušim cigarilos i gledam u svoju baštu i mislim: „Baš ti je dobro.“ Čak i ako je tako samo zbog moje vesele prirode, ipak sam imala sreće.

Većina današnjih naučnih studija je pogrešna, smatra profesor sa Stanforda Džon Joanidis, medicinski stručnjak za metastudije. Joanidis kaže: „Postoji oko milion studija o ishrani, na desetine hiljada istraživača rade na tom području i objavljuju kao ludi. Svakog dana pojavi se neki nov dokument, za koji je veoma verovatno da nije tačan. Ali to se sve vreme nastavlja, ad infinitum.
5
Radi se s problematičnim metodima merenja, sa studijama zasnovanim na posmatranju, koje su otvorene za bezbroj uticaja koji iskrivljuju opažanje, sa upitnicima koji neku složenu stvar preterano pojednostavljuju.

Dakle, šta da se radi. Zapravo je sasvim jednostavno. A ipak tako teško: prvo oslušnite sebe, zauzmite stav i ostanite mirni. Pre svega ako ste žena.