Kako upokojiti vampira

Maramica ne dozvoljava. Ona je najviši oblik zaštite građanskog integriteta za koji iz iskustva znam.

Zatvorenik postoji isključivo zato da potpisuje priznanja

Schopenhauer naučio ga je onom mračnom i beznadežnom pesimizmu koji je omogućio da se rezultati druga dva uma, Darwinovog i Maltusovog, borba za opstanak i utvara prenaseljenosti, srećno spoje u brutalni obračun sa ljudskom vrstom. Njegova zaljubljenost u Volju je ničeanskog kova, a mržnja prema hrišćanstvu pozajmljena od Nietzschea i Gibbonove primitivne ideje da je hrišćanstvo razorilo Rimsku imperiju.

Hauser u Geschichte des Judentums (Istorija Jevrejstva), Werner Sombart u Die Juden und das Wirtschaftsleben (Jevreji i privredni život), Gougenot des Mousseaux u Le Juif, le judaisme et la judaisation des peuples chretiens (Jevreji, judaizam i judaizacija hrišćanskih naroda), Theodor Fritsch u Handbuch der Judenfrage (Priručnik za jevrejsko pitanje) i drugi. Njegove rasne teorije utemeljile su, pored spomenutog Chamberlaina, i takve avetinjske tvorevine kao što su L’Aryen, son rôle social (Društvena uloga arijevske rase). A u okviru nje, prezir prema slabima, bolesnima i nesrećnima, poniženima i uvređenima, takvo naučno čudovište kao što je Die Tüchtigkeit unserer Rasse und der Schutz der Schwachen (Efikasnost rase i zaštita slabih), od dr med. Alfreda Plotza.

Pogled na svet SS Standartenführera
Heinricha Steinbrechera
ili Propast Zapada

dokazuje da je nećak britanski špijun? Njegova veza sa notornim špijunom Frölichom, očigledno. Ali šta dokazuje Frölichovu špijunsku delatnost? Nećakova, naravno. Frölicha optužuje veza sa čovekom koji je pomoću njega, Frölicha, i okrivljen. Nećak je špijun zato što je špijun Frölich. Frölich je, opet, špijun zato što je to nećak, sa kojim on korespondira. U špijunskom smislu, dabome. Jer veza između dva špijuna ne može biti drukčija nego špijunska. Odnosi između špijuna moraju biti špijunski. (Čemu ni najmanje ne protivureči činjenica da odnosi sa operskim pevačicama ne moraju obavezno biti pevački.) Ali, molim lepo, reći ćeš ti, mi još nismo videli stvarni dokaz da je taj nećak britanski špijun. Kako da nismo? Zar nismo dokazali njegovu vezu sa špijunom Frölichom? Ali kako se, pitaćeš, u

Ljudi se lome dole, ne gore, Rutkowski. Gore se oni ponovo sastavljaju u oblik koji se želi. Mo

da nisam onako nespretno pokušao da ga izvučem iz Minchovog Protokola, da sam njegov slučaj prepustio spontanom razvoju, najverovatnije bi on već bio otpušten. Jednostavno otpisan iz Inventara kao neupotrebljiv. Ovako, moja nevešta intervencij

Ovog puta, međutim, zaključci su bili za nijansu isuviše logični. Ostalo nam je samo da ga obesimo

Poricanjem se u policiji ništa ne postiže. Jedino ćutanjem ili priznavanjem. Totalnim ćutanjem ili delimičnim priznavanjem. Međutim, delimičnih priznanja nema. Zatvorenik to uviđa čim uspe da odustajanje od optužbe za rad u korist neke strane sile otkupi priznanjem da se radilo sa namerom i na sopstvenu inicijativu. A kada se u istrazi jednom utvrdi opšti okvir prestupa i napusti dosadno polje motiva, mogućnosti za krivicu su praktično neiscrpne. U oblasti diverzije, na primer, čoveka koji je priznao izazivanje kvara na vojnom motociklu ni najmanje nije teško navesti da potpiše zapisnik ispod izjave da je minirao Reichstag. Time je on samo mudro i uspešno otklonio znatno opasniju optužbu da je minirao