Zavera budala

Kad se istinski genije pojavi u svetu,

prepoznaćeš ga po tome što će se sve budale zaveriti protiv njega.

Džonatan Svift
Razmišljanja o različitim temama, moralna i zabavna

Vidim da već, bez ikakve sumnje, počinjem da grebem po dnu berze poslova

Izvinite me“, reče Ignacije. „Majko, da li nameravaš da zabavljaš ovog gospodina celo popodne? Želeo bih da te podsetim da večeras idem u bioskop i da treba da budem tamo tačno u sedam da bih mogao da pogledam i crtani pre filma. Predložio bih ti da počneš da spremaš nešto za jelo.“

Našoj naciji se mora nametnuti stroga vlast pre no što samu sebe uništi. Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je nešto teologije i geometrije, nešto ukusa i pristojnosti. Verujem da se klatimo na ivici provalije.“

Ignacije krenu da rukuje i usredsredi se. Najzad mu se javi vizija, poznati lik velikog i odanog ovčarskog psa koji mu je bio ljubimac kad je bio u srednjoj školi. „Av!“ Ignacije je gotovo čuo Reksa. „Av! Av! Grr!“ Reks je izgledao kao da je živ. Jedno uvo mu je bilo spušteno. Dahtao je. Prikaza skoči preko ograde i pojuri za štapom koji se nekako našao usred Ignacijevog jorgana. Kako mu se smeđe-belo krzno približavalo, Ignacijeve oči se raširiše, ukrstiše i zatvoriše, a on se, onemoćao, zavali među četiri jastuka, nadajući se da ima papirnih maramica u sobi.

Za pet godina koliko je bio posvećen ovom poslu, proizvodio je u proseku samo šest pasusa mesečno. Nije mogao ni da se seti šta je napisao u nekim sveskama i shvatio je da su neke ispunjene uglavnom škrabotinama. Međutim, razmišljao je smireno Ignacije, Rim nije sagrađen za jedan dan.

slomom srednjovekovnog sistema, bogovi Haosa, Ludila i Lošeg Ukusa došli su na vlast.“ Ignacije je pisao u svesku na male linije.

Ispravivši se do pune visine – spektakl sam po sebi – s visine sam pogledao uvredljivog policajca i zgromio ga komentarom koji on, srećom, nije uspeo da razume.

i duboko sumnjam da će se moje gorostasno i lepo građeno telo lako prilagoditi spavanju po uličicama. Zasigurno ne bih ni stao na klupu u parku. Dakle, sama moja veličina štiti me da ikad padnem tako nisko u strukturi naše civilizacije.

Slutim da shvataju kako sam prinuđen da bivstvujem u veku koji prezirem