Čekanje se isplatilo — završni deo trilogije Solunska 28 konačno je pred vernom armijom poštovalaca lika i dela Dr Neleta Karajlića. Time je stavljena tačka na priču o sudbini jedne dorćolske adrese i nekoliko generacija koje su tu živele, ali je otvoreno novo poglavlje u stvaralačkoj biografiji čoveka koji već četiri decenije peva, komponuje, glumi, režira i piše li piše. Za sve to vreme Dr Karajlić nam je svojim nepresušnim smislom za humor olakšavao razumevanje i podnošenje sveta u kojem smo se mnogo češće bavili preživljavanjem nego uživanjem u životu. Bio je to ćeif gospođe Istorije. Ali Dr Karajlić ne bi bio Dr Karajlić da nije rešio da u svojoj sagi o jednom gradu i dva i po svetska rata tu istu Istoriju ščepa tamo gde je najtanja i izvrne je naglavačke. Otuda završni deo Solunske 28 možemo čitati i kao neku vrstu obrnutog proročanstva satiričara-proroka koji je video šta će nam se dešavati mnogo pre nego što nam se mnogo toga zaista i desilo. Sada je pred nama moćan umetnički pogled u alternativnu nedavnu prošlost u kojoj je krvavi raspad Jugoslavije izbegnut zahvaljujući poverenju svih njenih naroda i narodnosti u rokenrol. I nemojte da mislite da je u pitanju puka izmišljotina, jer nakon što pročitate poslednju rečenicu završnog dela Solunske 28, shvatićete koliko vam je žao što svet iz mašte Dr Karajlića nije postao stvarnost. Mada, nikad se ne zna.
— Vule Žurić