Žeđ

„Manje se bojim demona nego onih koji se boje demona.“

Kad se zaljubimo, postajemo prisutni do te mere da je to fenomenalno. Docnije, nije ljubav ta koja se rasipa – rasipa se prisustvo. Ako želite nekoga da volite kao prvog dana, treba da negujete svoje prisustvo

Sećao sam se kako sam danima i danima hodao putevima, čestitajući sebi što sam srećan ni zbog čega. Nisam bio srećan ni zbog čega – uživao sam u lakoći

I zaista, kažem vam: negujte to osećanje koje vas obuzima dok umirete od žeđi. Eto mističkog zanosa. Nije to metafora. Kad utolite glad, to se zove sitost. Kad više niste umorni, kaže se da ste se odmorili. Kad prestanete da patite, to se zove smirenje. A kad utažite žeđ – za to nikakva reč ne postoji

U ljubavi se sustiču sigurnost i sumnja: sigurni smo da smo voljeni upravo u onoj meri u kojoj u to sumnjamo, i to ne naizmenično nego s jednom uznemirujućom istovremenošću

Čim se čovek oseća pametnijim od drugih, to je uvek znak nekog nedostatka.

Kad se zaljubimo, postajemo prisutni do te mere da je to fenomenalno. Docnije, nije ljubav ta koja se rasipa – rasipa se prisustvo. Ako želite nekoga da volite kao prvog dana, treba da negujete svoje prisustvo

Zadivljen sam kako umetnici tačno vide stvari.

iznosi moje reči potpuno naopako? Ljubav božja, pa to je voda koja nikad žeđ neće ugasiti. Što je više piješ, sve si žedniji

Onome kome je hladno samo je hladno i ništa drugo. Onaj koji umire od toplote i te kako je kadar da istovremeno trpi hiljadu stvari