Skerletno slovo

Svaka bolest tela nosi na sebi znake srca i intelekta bolesnikovog.

Pametniji, koji su znali da Bog vrši svoje namere bez pozorišnih efekata i pomoću čudesa,

– Čestiti ljudi večito misle ništavno o sebi – reče lekar.

koje smo verovali da su ostali iza nas zajedno s drugim rimokatoličkim sujeverjem u staroj veseloj Engleskoj?

Sa sumnjom, kao što smo pomenuli, da je Biserka đavoljeg roda, ovi časni ljudi mudro su mislili da je hrišćanska dužnost, radi spasa majčine duše, ukloniti joj s puta tu smetnju.

Kroz sve te dane i godine, izgubivši svoju ličnost, ona će biti opšti simbol na koji će ukazivati propovednik i učitelj, u kojem će oni oličiti i oživotvoriti svoje predstave i misli o ženskoj slabosti i grešnoj strasti.

Tako će ona biti živa predika protivu greha, sve dokle sramno slovo ne bude urezano na njezinoj grobnoj ploči.

Nebo je podarilo tebi javnu sramotu da bi time mogla izvojevati javnu pobedu nad zlom u sebi i jadom oko tebe. Pazi da ne oduzmeš njemu, koji možda nema snage da se sam za nju maši, tu grku ali lekovitu čašu, koja je sada prinesena tvojim usnama!

molila bih se Bogu da mi je pošalje, kad bi molitva priličila ženi kao što sam ja.

Da se kakav rimokatolik našao među gomilom puritanaca, možda bi video u ovoj divnoj ženi, tako živopisnoj po odelu i izrazu i s detetom na grudima, nešto što bi ga podsetilo na sliku Bogomatere, za koju se toliko slavnih slikara nadmetalo da je predstave; nešto, u stvari, što bi ga podsetilo samo po suprotnosti s tom svetom slikom bezgrešnoga materinstva, čije dete beše došlo da iskupi svet.