Skerletno slovo

strahu, delom radoznalo

ispovedi istinu!

Prečasni gospodin Dimsdejl pognuo je glavu, kao da se u sebi molio Bogu, i zatim stupi napred.

– Jestira Prin – reče naslonivši se na balkon i pogledavši je uporno u oči – čula si šta kaže ovaj čestiti čovek i vidiš odgovornost koja je na meni. Ako osećaš da će to dati mira tvojoj duši, i da će zemaljska kazna biti delotvornija za spas duše, ja te pozivam da kažeš ime svog saučesnika i svoga sapatnika! Nemoj biti nema zbog rđavo shvaćene ljubavi i sažaljenja prema njemu; jer veruj meni, Jestira, i kad bi bio svučen s visokog položaja i stao tu kraj tebe, na toj uzvišici srama, bilo bi mu ku

Da li mržnja i ljubav nisu jedno isto u osnovi svojoj?

U ovaj svečani dan u godini – kakav je već postao, i ostao takav za vreme od skoro dva veka – puritanci su sabili svu radost i narodno veselje koje su smatrali da mogu biti dopušteni ljudskoj slabosti; time su toliko razgonili uobičajeni oblak da su, za vreme jednog jedinog svečanika, izgledali jedva nešto ozbiljnije nego većina drugih zajednica u vreme opšte nesreće.

Oni su među mračnim starim drvećem ostavili samoći dolinu koja će svojim mnogobrojnim jezicima još dugo pričati o tome šta se tu dogodilo, ali nijedan smrtnik neće to razumeti.

Svaka bolest tela nosi na sebi znake srca i intelekta bolesnikovog.

Pametniji, koji su znali da Bog vrši svoje namere bez pozorišnih efekata i pomoću čudesa,

– Čestiti ljudi večito misle ništavno o sebi – reče lekar.

koje smo verovali da su ostali iza nas zajedno s drugim rimokatoličkim sujeverjem u staroj veseloj Engleskoj?

Sa sumnjom, kao što smo pomenuli, da je Biserka đavoljeg roda, ovi časni ljudi mudro su mislili da je hrišćanska dužnost, radi spasa majčine duše, ukloniti joj s puta tu smetnju.