Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera.
U radnju za popravku istočnjačkih tepiha, koju drži mlad bračni par, doneće na restauraciju svoj kazački tepih ruski emigrant Vrubelj, a uz njega i ličnu priču koja stiže u fragmentima. Ta priča puna je nostalgije za Rusijom, žudnje za ženom koja ga je odbacila i brige o sinu koji se na školovanju u Engleskoj fatalno zaljubio u mladu Belgijanku. Belgijanka napušta Englesku a mladi Vrubelj nastavlja da o njoj mašta i za njom traga. Kao ispredanje niti na nomadskom tepihu raspliću se i priča o starom emigrantu, vlasniku tepiha, i odnosi mladog bračnog para koji drže radnju za popravku, i sudbina Vrubeljevog sina, kome tepih nije bio suđen…
„Kada se priča u romanu Čuvari kazačke ivice počne slagati, čvor po čvor, moramo biti svesni da je važna kako slika koja se razvija u samom središtu proznog tepiha, tako i ona koja se oformljuje, čvor po čvor, na njegovim ivicama. Storija o gospodinu Vrubelju, njegovoj lepoj ženi i ljubomori, njegovom sinu i njegovoj kobnoj ljubavi, postaje priča o junakinji, istovremeno i naratorki, koja sa mužem drži radnju za popravku tepiha. Dešavaju se čudesa, a svaka šara dolazi na kraju priče na svoje pravo mesto.“ Đorđe Pisarev
„Ovaj roman od samog početka, kad jedan čovek dolazi u posed kazaka, nomadskog tepiha obeleženog mrljom samoubistva, tematizuje proces stvaranja kao spajanja fragmenata, restauracije, retrospektive, ponovnog oživljavanja.“ Biljana Dojčinović
„Prozu Ljubice Arsić čini humorno-komično ili groteskno obrtanje i problematizovanje književnih klišea i kulturoloških stereotipa, u čijem središtu je sudbina žene u jednom svekoliko muškom svetu.“ Tihomir Brajović