Тешко да би краљ Александар променио судбину државе коју су напале силе Осовине. Држава није имала могућности ни шансе да прође другачије него Француска или Пољска. У краткој биографији краља Петра Другог Душан Бабац је уверљиво побио чињеничну одрживост тезе о томе да би боље било да је југословенски монарх постао једини шеф неокупиране државе који би на њеном тлу водио герилу. Осим што би за себе везао десетак потерних непријатељских дивизија уместо три које су гониле пуковника Драгољуба Михаиловића, доносећи тако народу безмерне патње и страдања, тешко да би било шта променио. Уколико би страдао, постао би икона српског народа која би касније, под комунистима, додатно изложила Србе претњама и прогонима. У прогонству би свакако избегао синовљеве грешке (женидбу, подршку партизанима...), али не би