Minhen

Imao je običaj da se žali kako mu nedostaje „jedna velika osobina Engleza, a to je distanca – ne samo između ljudi već i distanca od svakog iskustva: verujem da je to tajna engleske veštine življenja“.

Nasmejao se i proteglio svoje apsurdno dugačke noge. Voda je pljusnula na pod. Osećao je njenu glatku kožu na svojoj. Bila je u pravu. Oni su bili u pravu. Jednog dana će ga obesiti – tačnije, 20. avgusta 1944. u zatvoru Pletenze, o žicu od klavira: on je svoju sudbinu osećao iako nije mogao tačno da je zna – ali pre toga je tu bio život koji je valjalo živeti i borba koju je valjalo voditi i cilj za koji je vredelo umreti.

Pretpostavljam da ću nastaviti po starom. Valjda se ovako čovek oseća kada shvati da pati od neizlečive bolesti: zna da se kraj bliži, ali svejedno ništa ne može da učini, sem da svako jutro ustane iz kreveta.

Svi su govorili – kad kažem svi, mislim na ljude poput mene – svi smo govorili: ’Dobro, taj Hitler jeste grozan tip, ali ne znači da je baš u svemu loš. Vidi samo šta je postigao. Zanemari te njegove užasne srednjovekovne antijevrejske priče: to će da prođe.’ Ali stvar je u tome da neće da prođe. To ne možeš da odvojiš od ostalog. To je sastavni deo. A ako je antisemitizam zao, i sve ostalo je zlo. Ako su sposobni za ovo, sposobni su za sve.“ Skrenuo je pogled sa puta da pogleda Legata. Oči su mu bile suzne. „Shvataš šta hoću da kažem?“

Svi su govorili – kad kažem svi, mislim na ljude poput mene – svi smo govorili: ’Dobro, taj Hitler jeste grozan tip, ali ne znači da je baš u svemu loš. Vidi samo šta je postigao. Zanemari te njegove užasne srednjovekovne antijevrejske priče: to će da prođe.’ Ali stvar je u tome da neće da prođe. To ne možeš da odvojiš od ostalog. To je sastavni deo. A ako je antisemitizam zao, i sve ostalo je zlo. Ako su sposobni za ovo, sposobni su za sve.“ Skrenuo je pogled sa puta da pogleda Legata. Oči su mu bile suzne. „Shvataš šta hoću da kažem?“

Hartman je od samog početka bio protiv toga. Rekao je da je to uludo trošenje vremena, da je trivijalna buržoaska zabava (’Zar ljudi kao vi ne bi to tako nazvali’) fokusirati se na pojedinca umesto na društvene sile koje su ga stvorile.

Nije mu zamerao što ga je osramotio pred premijerom. To je, naravno, bio jalov gest, ali su oni zatočenici doba u kome su mogući samo jalovi gestovi.

Nije mu zamerao što ga je osramotio pred premijerom. To je, naravno, bio jalov gest, ali su oni zatočenici doba u kome su mogući samo jalovi gestovi.

sam bio s premijerom u Bad Godesbergu. Mislili smo da smo postigli sporazum, ali je onda Hitler iznenada došao sa novim nizom zahteva. To nije kao da imaš posla sa nekim normalnim šefom vlade. On je više kao neki varvarski poglavica iz germanskih legendi – Ermanarik, Teodorik – okružen svojim domaćim momcima. Oni skaču na noge kad on uđe i on ih zaledi pogledom, uspostavi svoj autoritet i onda sedaju za dugačku trpezu na zajedničku gozbu, da se smeju i hvale. Ko bi želeo da je u koži našeg premijera, da mora pregovarati sa takvim stvorenjem?“

Po ranijem iskustvu, verovatno bi se samo ušunjala nazad dan ili dva kasnije, i ponudila neki alibi za koji su oboje znali da nikada ne bi izdržao poniženje provere.