Dobra predskazanja

O, trudio se on koliko je mogao da im kratke živote učini što bednijim, jer mu je to bio posao, ali ništa što bi smislio nije bilo ni do kolena onome što su oni sami smišljali. Izgleda da su imali dara za to. To im je nekako bilo urođeno. Rađali su se u svetu koji im je bio protivnik u hiljadu malih stvari, a onda najveći deo svoje energije usmeravali na to da ga učine još gorim. Tokom godina Krouliju je bilo sve teže da pronađe bilo kakve demonske aktivnosti koje bi se isticale naspram prirodne pozadine opšte gadosti.

„Ne vidim zašto bi bilo važno šta je zapisano. Ne kada su u pitanju ljudi. Uvek se može prežvrljati.“

Da sam ja glavni, pokušô bi’ da izvedem da ljudi žive mnogo duže, kao matori Metuzalem. Bilo bi to mnogo zanimljivije i mogli bi da počnu da razmišljaju o svemu onome što rade životnoj sredini i ekologiji, jer bi i dalje bili tu i za sto godina.

Možda su svi videli ono što su im umovi dobili uputstva da vide, jer ljudski um nije sposoban da vidi Rat, Glad, Zagađenje i Smrt kada oni ne žele da budu viđeni i toliko se izveštio u tome da ih često ne primećuje čak ni kad ih na sve strane ima u izobilju.

Ponekad su ljudska bića veoma slična pčelama. Pčele žestoko brane svoju košnicu, pod uslovom da se nalazite izvan nje. Kad jednom uđete, radilice otprilike pretpostave da je to uprava svakako odobrila pa ne obraćaju pažnju; razni nametljivi insekti uspeli su da ostvare sebi medenu egzistenciju zahvaljujući toj činjenici. Ljudska bića se jednako ponašaju.

Njegov deda uopšte nije sanjao o parama. Nije čak ni znao šta su pare sve dok nije navršio petnaestu. Ali u određenim trenucima drveće je bilo potrebno, a na svu sramotu, mislio je Haime, njegova deca odrastaju razmišljajući o drveću kao gorivu za potpalu, dok će njegovi unuci o drveću misliti kao o delu istorije.

strane u kosmičkoj partiji šaha. Mesto gde se mogla naći zaista prava stvar, istinska milost i istinsko zlo od kog srce zastaje, nalazilo se u samom ljudskom umu.

Osim toga, neki staromodniji satanisti bili su, zapravo, vrlo fini ljudi. Izgovarali su reči, radili sve mehanički, baš kao ljudi o kojima su mislili kao o svojim protivnicima, a onda su išli kućama i živeli u svojoj mirnoj osrednjosti do kraja nedelje, bez ijedne naročito zle misli u glavi.

Krouli je za jedan Božić odgledao Meri Popins na televiziji (u stvari, iza kulisa, Krouli je bio prilično zaslužan za najveći deo TV programa; mada se najviše dičio time što je izmislio kvizove).

– čitav smisao bio je u tome da su ljudi dobri ili loši zato što takvi žele da budu.