Zima sveta

Bolje je i od zla nastradati nego stajati po strani i ne činiti ništa.

Klej podiže telefonsku slušalicu. – Dajte mi generala Lemeja

ega, tako je sebe ubeđivala.

Ne još.

Ušao

On primeti da je u svakom vagonu više desetina, pa i stotina nemačkih vojnika.

Karla, nekako, nije mogla da zamisli Hitlera kako pristaje na predaju, bez obzira na okolnosti. Čitav život tog čoveka svodio se na bahato dernjanje da je on glavni, da je on gazda. Kako bi takav čovek mogao da prizna da je pogrešio, da se glupo poneo, da je bio zao? Da je pobio milione ljudi i da je lično odgovoran što je njegova zemlja pretvorena u ruševine? I da će ga istorija upamtiti kao najvećeg zlotvora koji je ikada hodao Zemljom? Ne bi on to mogao. Poludeće taj, ili će presvisnuti od sramote, ili gurnuti sebi pištolj u usta i povući obarač.

Tako je jedan čovek pomislio da ume da leti, pa je skočio s krova desetospratnice, i dok je prolazio pored petog sprata, uzalud mlatarajući rukama u vazduhu, čuli su ga kako govori: Zasad nije loše.

Neću sad ustuknuti! Bolje je i od zla nastradati nego stajati po strani i ne činiti ništa.