Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

Nije mu smetalo to što je ona na tren ugledala šta je u njemu. Hteo je da joj kaže kako ga nije briga šta ona o njemu zna, sve dok je to ne plaši

Misliš li da se čudovišta rađaju ili stvaraju?

raskineš okove ovog sveta i iskuješ sledeći, seti se da je jednom kraljevstvu umetnost od životne važnosti koliko i hrana. Bez umetnosti – kraljevstvo nije ništa i s vremenom će biti zaboravljeno.

Podsećaš me na to kakav bi svet trebalo da bude; kakav bi svet mogao da bude,

Oko vrata belog kao mesečina bio joj je sklopljen crni okovratnik,

Prošaptala je kratku molitvu Aneit da joj podari mudrost i da je navede na pravi put

Zlikovci će nam sve reći, samo da bi nas to dugo potom proganjalo u mislima, upozorila ju je Nehemija

Ne deluje joj kao slabost da se bori u ime onih koje ne mogu da se brane same