Stanarka napuštenog zamka

„Dabome“, uzvratih, rešen da izazivam isto kao i ona, „jer kad dama pristaje da sasluša dokaz protiv svog mišljenja, ona se uvek unapred odluči da mu se odupre, da sluša samo telesnim ušima, držeći mentalne organe hermetički zatvorene za najjače dokaze.“

Ja bih pak želela da se oboje koriste iskustvom drugih, kao i poukama viših autoriteta, kako bi unapred umeli da odbace zlo i izaberu dobro, a ne da im sopstveni ogledi ukazuju na grehe i prestupe

Vodiću ga za ruku, gospodine Markame, dok ne bude imao snage da ide sam; ukloniću što više kamenja sa njegove staze, a naučiću ga da izbegne ostalo – ili da gazi odlučno po njemu, kako vi kažete, jer kad budem uradila sve što je u mojoj moći na raščišćavanju, još uvek će ostati mnogo kamenja da na njemu prekaljuje svoju bistrinu, čvrstinu i smotrenost. Lepo je i krasno govoriti o kušanju vrline; ali od pedeset ili pet stotina ljudi koji su podlegli iskušenju pokažite mi jednoga koji je imao vrlinu da se odupre. I zašto treba da uzmem kao izvesno da će moj sin biti jedan u hiljadi pa da se ne pripremam za najgore i ne pretpostavljam da će biti kao njegov… kao ostali ljudi, ukoliko se ne postaram da to sprečim?“