Stanarka napuštenog zamka

„Dabome“, uzvratih, rešen da izazivam isto kao i ona, „jer kad dama pristaje da sasluša dokaz protiv svog mišljenja, ona se uvek unapred odluči da mu se odupre, da sluša samo telesnim ušima, držeći mentalne organe hermetički zatvorene za najjače dokaze.“

Ja bih pak želela da se oboje koriste iskustvom drugih, kao i poukama viših autoriteta, kako bi unapred umeli da odbace zlo i izaberu dobro, a ne da im sopstveni ogledi ukazuju na grehe i prestupe

Vodiću ga za ruku, gospodine Markame, dok ne bude imao snage da ide sam; ukloniću što više kamenja sa njegove staze, a naučiću ga da izbegne ostalo – ili da gazi odlučno po njemu, kako vi kažete, jer kad budem uradila sve što je u mojoj moći na raščišćavanju, još uvek će ostati mnogo kamenja da na njemu prekaljuje svoju bistrinu, čvrstinu i smotrenost. Lepo je i krasno govoriti o kušanju vrline; ali od pedeset ili pet stotina ljudi koji su podlegli iskušenju pokažite mi jednoga koji je imao vrlinu da se odupre. I zašto treba da uzmem kao izvesno da će moj sin biti jedan u hiljadi pa da se ne pripremam za najgore i ne pretpostavljam da će biti kao njegov… kao ostali ljudi, ukoliko se ne postaram da to sprečim?“

Šta stvara vrlinu, gospođo Grejam? Da li sposobnost i volja da se čovek odupre iskušenju, ili nepostojanje iskušenja? Jak postaje onaj ko savladava velike teškoće i izvršava podvige

Samo kažem da je bolje naoružati i ojačati heroja, nego razoružati i oslabiti neprijatelja, i ako gajite mladicu hrasta u staklenoj bašti, čuvajući je pažljivo noću i danju, i štiteći je od svakog daška vetra, ne možete očekivati da ona postane snažno drvo poput onoga što raste na padini planine, izloženo aktivnostima prirode, nepošteđeno čak oluje.“

no sačuvaj me bože takve srdačnosti! Liči na divlju ružu – naoko blistava i na dodir meka; ali zna se da postoji trnje ispod i ono se svaki čas oseća, a kad mu se uništava moć, to je donekle uvek na štetu prstiju.

„Bićemo samo mi“, reče on, „ali mojoj sestri Ester je veoma stalo da vas vidi; a moja majka se plaši da se osećate usamljenim tako dugo sami u ovoj velikoj kući i želi da vas nagovori da joj češće pričinite zadovoljstvo svojim društvom i da budete kao kod kuće u našem skromnijem domu, dok povratak gospodina Hantingdona ne učini ovaj dom malo pogodnijim za vašu udobnost.“

Uvek je donosio odluku da s tim raskrsti i uvek je kršio svoje odluke. Svaki poduhvat bio je ’samo još jednom’. Ako bi malo dobio, nadao se da će sledeći put dobiti malo više; a kad bi izgubio, ne bi valjalo manuti se pri ovakvom stanju stvari: mora nastaviti dok bar ne povrati poslednji gubitak.

Možda je to ipak samo ignis fatuus
****, ali nije nikakvo zlo pratiti je očima i uživati u njenom sjaju dokle god me ne bude mamila sa staze koje treba da se držim; a mislim da neće, jer sam duboko razmišljala o tetkinim savetima, i sada jasno uviđam kakva je ludost baciti se u naručje nekome ko nije vredan sve ljubavi koju imam da poklonim i ko je nesposoban da odgovori na najbolja i najdublja osećanja u dnu mog srca, tako jasno da sam, čak i kad bih ga opet videla, i kad bi me se sećao i još voleo – što je, avaj, suviše malo verovatno s obzirom na to u kakvom je položaju i kime je okružen – i kad bi me zaprosio, rešena da ne pristanem dok ne znam sigurno da li je mišljenje moje tetke o njemu, ili pak moje, bliže istini; jer ako je moje potpuno pogrešno, onda ne volim njega, nego biće iz svoje uobrazilje.

ali seti se da se najblistavije čari za ljubavnika često preobrate u najveće muke za muža.’