Два момка, Станко и Лазар, били су најбољи другови. Млади, успешни, цењени, из поштованих породица. И све је било лепо док се нису заљубили у исту девојку, а са том љубављу, дошло је до прекида њиховог пријатељства. Док једноме не смркне, другом не сване. Тако је њихову свађу искористио Турчин Крушка, старешина села, како би завадио цело село. Уз Маринкову помоћ оптужио је Станка да је украо Лазаревом оцу новац. Станко је повређен и одлази у хајдуке.