Serafim

prirodno stanje ljudske civilizacije nije mir, nego rat.

Ja sam skroman čovek i ne žudim da budem slavan, na ovaj ili onaj način. Slava je za amatere.

Oni su po rođenju i vaspitanju u zabludi. Oni bi hteli da ih svi ostali i vole i poštuju, i istovremeno da ih slušaju i da ih se boje. Sve uče i sve bi hteli da znaju, a ne vide ni to da onaj ko ne postupa sa ljudima kao sa ljudima prestaje da bude čovek. I pošto ne uviđaju tu prostu ljudsku istinu, celo njihovo ogromno znanje i umeće samo je teret koji ih brže i lakše vuče u propast

bi dobri pukovnik samo znao pravu prirodu vremena. Shvatio bi da ne postoje pogrešno i pravo vreme. Postoji samo ono u kome smo živi. I ono u kome smo mrtvi.

tebe imaju isto. Mora neko da nema da bi onaj koji ima osetio punoću i značaj svog imetka. Ako su svi bogati, onda ti nisi bogat. Nego si jedan od mnogih. A Dragutin bi pristao da bude sve, samo ne još jedno lice u masi. On mora da se ističe, a pošto, po sopstvenom priznanju, nekih bitnih osobina za isticanje nema, onda mora da se istakne bogatstvom. Jer novac ti donosi sve ono što nemaš.

Ali, kako sam ga razumeo, važno je imati. Ne mora niko da stanuje u njima dok god može tim kutijama od cigle i betona da se hvali po čaršiji i kafanama. I da ga tapšu po ramenima dok mu govore: „Alal ti vera, gazda“. I da mu zavide. Jednom mi je objasnio kako nema nikakvog smisla imati veliko bogatstvo ako ljudi oko

Novac je krupna stvar koja ljude čini sitnim.“

Prijatelj mora da podnosi slabosti svog prijatelja.“

Vidi, stari prijatelju, muslimani imaju jednu mudrost koja kaže da ništa od onog što te je pogodilo nije moglo da te promaši i da ništa što te je promašilo nije moglo da te pogodi.“

Da li i meni treba zaštitnik?“

„Ne pravi se naivan, Serafime… Znaš dobro da drugima treba zaštita od tebe.“