„Ojačalo te je što si sam?“
„Aha – kao što kaže doktor Stokman: ’Najjači čovek na svetu je onaj što vazda stoji sam’.“
„Prvo Ziskind, sad i Ibsen?“
Hari se isceri. „Tata ga je često citirao.“ Potom uzdahnu i dodade: „Pre nego što je mama umrla.“
„Rekao si da te je to činilo neranjivim. Znači da više nije tako?“
Hari opazi da mu je pepeo cigarete pao na grudi. Nije ga sklonio.
„Pa, onda sam upoznao Rahelu, a i… Olega. Oni su me privezali za sebe. I otvorili mi oči da postoje i drugi ljudi u mom životu. Prijatelji, ljudi kojima je stalo do mene. I koji su mi potrebni.“ Hari dunu u žar cigarete i on se zasija. „A, što je još gore, kojima i ja mogu biti potreban.“
„I tada si prestao da budeš slobodan?“
„Da. Tada sam prestao da budem slobodan.“