Priručnik o slikanju i pisanju

Stvarnost je nemoguće preneti jer je prilagodljiva, dinamična. I dijalektična. Znam ponešto o tome, s vremenom sam naučio, zato što sam slikao, zato što pišem. Baš u ovom trenutku svet se tamo napolju menja. Nijedna slika ga ne može zamrznuti: trenutak ne postoji. Talas koji je nadolazio već se razbio, list više nije krilo i šuštaće, uskoro, sasušen, pod nogama. A tu je i nadut stomak koji se brzo izduvava, istegljena koža se skuplja, dok se jedno dete batrga i vrišti. Nije vreme pustinje. Već nije vreme. Još nije vreme.

„Volim da budem s tobom.“ Ne verujem da lepše reči mogu da se upute bilo kome, niti znam koje bih druge voleo da čujem.

Sva svetlost koju uspem da skupim, ali ne toliko da bi nestale crte lica, ali ni premalo da ih ne sakrije.

Pjero de la Frančeska, Mantenja, Luka Sinjoreli, Paolo Učelo, Boš, Piter Brojgel, Mikelanđelo, Leonardo, Matijas Grinevald, Van Ajk, Goja, Velaskes, Rembrant, Đoto, Pikaso, Van Gog

Pjero de la Frančeska, Mantenja, Luka Sinjoreli, Paolo Učelo, Boš, Piter Brojgel, Mikelanđelo, Leonardo, Matijas Grinevald, Van Ajk, Goja, Velaskes, Rembrant, Đoto, Pikaso, Van Gog i još mnogi) dali su sve za slikarstvo. Pa neka ja (H.) dam ovo malo. Ne znam koliko

četkica vam dođe kao neki skalpel. Nije baš skalpel, ali je kao skalpel.

Primetio sam da njeno ćutanje (a samim tim i naše ćutanje) nije neprijatno: to je samo vremenski period između dva perioda razgovora.

Primetio sam da njeno ćutanje (a samim tim i naše ćutanje) nije neprijatno: to je samo vremenski period između dva perioda razgovora.

njihov čin nije bio beskoristan. Poslužio je da probudi savest nekih koji možda još uvek oklevaju.

Antonio, uhapšen, kakvu je to slobodu poneo sa sobom u zatvor