Rat i mir 2

Izgovorena reč je srebrna, a neizrečena – zlato.

Nemci bivaju uobraženi na osnovu apstraktne ideje – nauke, to jest tobožnjega znanja potpune istine.

Francuz biva uobražen stoga što smatra sebe lično, kako umom tako i telom, neodoljivo očaravajućim kako za muške, tako i za ženske.

Englez je uobražen na toj osnovi što je on građanin najuređenije države na svetu, te stoga, kao Englez, uvek zna šta ima da radi, i zna da je sve ono što kao Englez čini nesumnjivo dobro.

Italijan je uobražen stoga što je uzrujan i žustar, pa lako zaboravlja i sebe i druge. Rus je uobražen naročito stoga što ništa ne zna, niti hoće da zna, jer ne veruje da se uopšte nešto i može znati.

Quos vult perdere, dementat.2

U istorijskim događajima takozvani veliki ljudi su samo vinjete što daju naziv događaju; oni isto onako, kao i vinjete, imaju manje od svega ostalog veze sa samim događajem.
Svaki njihov postupak, koji se njima samima čini proizvoljnim, u istorijskom smislu je neproizvoljan i stoji u vezi sa celim tokom istorije, i od iskona je opredeljen.

Kad jabuka sazre i padne – zašto ona pada? Da li stoga što teži k zemlji; da li stoga što joj se peteljka osušila; da li stoga što je sunce suši, što je otežala, što je vetar stresa; da li stoga što mališan koji ispod nje stoji hoće da je pojede?
Ništa od svega toga nije uzrok. Sve to samo je istovremeno zbivanje onih uslova pod kojima se događa svaki životni, organski, stihijski događaj. I onaj botaničar koji nađe da jabuka pada stoga što se ćelijsko tkivo raspada, i tome slično, biće isto onako u pravu kao i ono dete koje stoji dole i koje će reći da je jabuka pala stoga što je ono htelo da je pojede i što se ono za to molilo Bogu.

Postoje dve strane života u svakom čoveku: život lični, koji je tim slobodniji što su interesi tog života apstraktniji, duhovniji – i život stihijski, jatomični, u kom čovek neizbežno samo vrši zakone koji su mu unapred propisani.
Čovek svesno živi za sebe, ali je on u isti mah i nesvesno oruđe pri ostvarivanju istorijskih, opštečovečanskih svrha. Izvršeni postupak je nepovratan, i njegovo dejstvo koje se vrši u isto vreme kad i milioni postupaka drugih ljudi dobija istorijski značaj. Ukoliko čovek više stoji na društvenim lestvicama, što je sa više ljudi u vezi, utoliko je očevidnija predopredeljenost i neizbežnost svakog njegovog postupka.
„Srce carevo je u ruci božjoj.“
Car je – rob istorije.
Istorija, tj. nesvesni, opšti, jatomični život čovečanstva, koristi se za svoj račun svakim minutom života careva kao oruđem za svoje ciljeve.

Svaki čovek živi za sebe, koristi se slobodom da bi postigao svoje lične svrhe i oseća svim bićem svojim da sad može učiniti ili ne učiniti takav i takav postupak; ali čim ga učini, odmah je taj postupak, učinjen u izvesnom momentu vremena, nepovratan, te postaje svojina istorije u kojoj on, taj postupak, ima ne slobodan, već unapred opredeljen značaj.

Čak ako je makar samo jedan čovek između miliona, u hiljadugodišnjem periodu vremena, imao mogućnost da postupi slobodno, to jest, onako kako je on želeo, onda je očevidno da jedan slobodan postupak toga čoveka, protivan zakonima, uništava mogućnost postojanja ma kakvih zakona za celo čovečanstvo.

Ako postoji makar jedan zakon koji upravlja ljudskim radnjama, onda već ne može biti slobodne volje jer volja ljudi mora da podleži tom zakonu.

Mada su ga lekari lečili, puštali mu krv i davali mu da pije lekove, on ipak ozdravi.

U istorijskim događajima je najočevidnija i najopravdanija biblijska zabrana da čovek ne kuša plod sa rajskog drveta poznanja. Jedino ona nesvesna delatnost donosi plodove, te čovek koji ima kakvu ulogu u istorijskom događaju nikad i ne shvata njegov značaj. A čim pokuša da ga shvati, odmah i on klone i pada kao žrtva neplodnosti.